U nastavku ćemo se upoznati sa vrednom i ambicioznom apsolventkinjom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u  Novom Sadu sa smera agroekonomija, Jelenom Popović, koja je pre dve godine počela sa proizvodnjom organskog voća i povrća. Bavljenje baštovanstvom i organskim uzgojem voća, povrća i začinskog i lekovitog bilja protkano je  i ljubavlju prema zdravom životu i prirodi.

Kako ste došli na ideju da postanete preduzetnica, koji su bili Vaši motivi da krenete u realizaciju svog sna?
Naveo me je jedan tužan životni dogadjaj, a to je dedina smrt.  To je bio taj neki presudni momenat kada sam donela odluku i obećala da ću preuzeti sve na sebe, iako mi tog trenutka niko nije verovao da sam ozbiljna i da ću to moći. Bio je tu i neki inat da napravim nešto svoje, da ne čekam da se posao nađe sam i da sedim kući i kukam. Znajući iz prethodnih iskustava koliko je teško raditi kod privatnika, s’ time što nemaš prava glasa i što samo ćutiš i radiš što ti se kaže, ja sam želela da stvorim nešto sama i da budem kako se kaže „sama svoj gazda“.

Kako su izgledali Vaši poslovni počeci, i da li su Vas prepreke na koje ste nailazili terale da preispitate odluku o pokretanju posla ili su Vas dodatno motivisale da se borite još više?

Na samom početku sam pravila plan kako da rasporedim kulture, i koje da posadim da bi sebi olakšala jer je površina poprilično bila velika za mene samu. Prvo što sam rešila da posadim jesu maline. Posadila sam oko 500 sadnica sorte Polana i Vilamet, to mi je zauzelo oko trećinu bašte. Moja prva godina proizvodnje maline je ustvari bila i najlošija jer je cena na otkupu bila u pola manja od prethodne. Bilo mi je teško, ne mogu reći da nije. Snalazila sam se tako samo da bi bila bar na nekoj nuli što se tiče troškova. Te 2016-te godine sam odradila i sistem za navodnjavanje (kap po kap) i mrežu za zasenu maline. Budući da  pet godina nismo koristili nikakva hemijska sredstva za tretiranje u bašti, odlučila sam da se bavim organskom poljoprivredom. Prvenstveno sam to želela zbog sebe i porodice, ali kako je prolazilo vreme odlučila sam da moji proizvodi budu dostupni i drugim ljudima koji žele da se hrane kvalitetno i zdravo. Te godine sam posadila i jagode-oko 200 sadnica. Sledeće što sam imala u planu bio je plastenik, jer je sve pored toga bilo teže za organizaciju. Kasnije se  pokazalo da su kontrolisani uslovi mnogo bolji i olakšavaju rad. Sledeće godine sam odlučila da  ipak ne odustajem od malina kao većina ljudi u mojoj okolini zato što je cena niska, već da nađem neku alternativu. Krenula sam da pravim domaće sirupe, pekmeze i likere od organski uzgajane maline. Počela sam da uzgajam i paradajz, papriku, krastavac, salatu, spanać, luk i mnogobrojno povrće kao i lekovito-začinsko bilje.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u današnje vreme?

Smatram da je veliki. Retko ko veruje u početku da žena može nešto sama da postigne, a pogotovo da istraje u tome. Ja sam se najviše naslušala pitanja: “Da li je moguće da se tako mlada devojka bavi poljoprivredom? Da li ti sve to sama radiš?”

Koje su to osobine koje po Vašem mišljenju treba da poseduje žena koja želi da bude uspešna preduzetnica?

Osobine koje žena preduzetnica treba da poseduje po meni: upornost, snalažljivost, da bude vredna, komunikativna, da ne da na sebe i da ne dozvoljava da je težak period i zli jezici sputavaju u njenoj zamisli.

Šta je po Vašem mišljenju to što definiše razliku između uspešnog i propalog preduzetničnog poduhvata?

Rekla bih da je uspešan poduhvat kada se vidi napredak, ako vi dajete 100 posto sebe u neki posao onda on ne može da bude neuspešan. Svakodnevno treba raditi, usavršavati se i učiti i napredak će doći sam od sebe. Ako uspete da svake godine uložite u nešto što ste zamislile, onda ste na pravom putu.
Koliko je važno pratiti novine koje industrija  i trzište donosi, i da li je teško izboriti se sa konkurencijom?

Ja radim na malom tržištu i sama sebi formiram cene prema tome koliko cenim ono što sam proizvela. Ne bavim se toliko time šta i kako drugi rade, ali što se tiče konkurencije nje će uvek biti, zato je najbitnije da se stekne poverenje ljudi prvenstveno kvalitetom hrane koja se nudi pa tek onda cenom. Jednom kad se to poverenje dobije, kad ljudi krenu da Vas hvale iz dana u dan zaboravljate na konkurenciju, i trudite se da im ponudite još više i još bolje. Naravno konkurencija može biti i pozitivna stvar jer nismo svi isti, i na ljudima je da odluče ko im više odgovara.

Da li Vi pratite inovacije i trendove u Vašoj oblasti?

Trendovi  i inovacije treba da se prate, ako je nešto monotono pre ili kasnije će da  dosadi ljudima. Uvek treba da se trudite da im pružite nešto što je trenutno popularno i što se traži.

Kojim životnim lekcijama Vas je naučio ovaj životni potez i izbor? 

Smatram da sam u ovaj posao ušla kao poprilično mlada osoba i da me još dosta toga čeka, ali ono što je sigurno jeste da sam naučila kako da se snađem u situacijama kada je najteže i kada niko ne veruje u vas. Uvek volim da kažem ‘Najlakše je uzeti i poseći sve maline ili ih jednostavno pustiti da urastu u travi. Treba sačuvati te iste sadnice za neke druge nadam se i bolje godine koje dolaze, i naći alternativu u tome kako na najpametniji način iskoristiti to zdravo voće’.

Šta biste poručili budućim preduzetnicama?

Verujte u sebe i svoj potencijal, i ne dozvolite da Vas  nečije reči sputaju. Treba samo verovati u svoje snove i biti uporan, i oni će se vremenom ostvariti, dodala je ambiciozno Jelena.