Možda možete da se setite nekih perioda iz vašeg detinjstva kada ste već bili dovoljno svesni da znate da ćete porasti, da ćete ući u svet odraslih i početi da ličite na njih. Ah, tada smo to jedva čekali! Devojčice su oblačile mamine haljine, a dečaci glumili da su veliki i jaki. Čudno je to što kada smo deca hoćemo da budemo odrasli, a kada po godinama to i postanemo – shvatimo da je lepše biti dete.

 

Setite se svojih odgovora na pitanja šta ćete biti kada porastete i ako možete da toliko vratite film, shvatićete da ste verovali da možete da budete bilo šta. Gde su se sve te balerine, naučnici, piloti, astronauti izgubili u međuvremenu? 

 

Tada smo verovali da je sve moguće za nas. Ako je neko to mogao da postane, zašto to ne bih mogla i ja, i ti, i svi? Možda je to i tako priroda i namestila da bi zakomplikovala naše živote, jer kada bi svi izrasli u onakve ljude kakvima smo sebe zamišljali da ćemo biti, sigurno bi i bilo više zadovoljnih ljudi i svet bi bio lepše mesto. Kada ste čuli da dete nekog mrzi, da nekome želi da naudi? Živimo u svetu gde je sve više vesti u crnoj hronici, sve više terorizma, patnje…Kako se naš put tako promeni?

 

Odrastamo. Shvatamo da ono što smo mislili možda nije tako kao što smo verovali. Susrećemo se drugim ljudima i učimo. I dobro i loše. Razočaramo se. Patimo. Pa se smejemo i radujemo. Svako iskustvo na nama ostavi mali zapis posle koga nismo isti. I onda mislimo da nešto ne možemo. „To nije za nas“, kažemo. Onda dozvolimo sebi da nešto učinimo nemogućim. Onda dozvolimo da nešto sebi uskratimo, jer to nije moguće, nismo mi te sreće…I od svega što smo možda hteli ostanu samo  dečije reči i snovi koje smo sanjali.Neko će reći, deca su mala i nevina, ona ne znaju kako je u stvarnom svetu. Moguće. Možda su deca šašava u svojim maštarijama. A možda su baš deca u pravu kada veruju.

 

Dugo i često sam razmišljala kako se sve to okrene. Ko nam je postavio ove granice? Društvo? Porodica? Zdravlje? Sudbina? Priroda? Godine? Sve navedeno? Možda sve utiče, možda nas sve oblikuje, ipak je jedina istina da smo granice postavili sami sebi. Možda su drugi gradili deo, ojačali ga, stavili bodljikavu žicu na naše želje, nekim svojim postupkom učinili da to što nas ograničava bude jače…

 

Ipak se uvek moramo setiti da je to naš život i da UVEK imamo izbor. To je naša ultimativna sloboda. Izbor da biramo svoju reakciju, svoje ponašanje, svoj put. To je samo naše pravo. 

 

Kako da se izborimo za svoje želje?

 

Naš trenutni život oslikava sve ono što smo birali. Mi smo rezultat svojih izbora i koliko god teško bilo to priznati, mi smo odgovorni. Odakle krenuti onda?

 

1. Svesnost da sve izgleda nemoguće dok se ne uradi. Ukoliko za sebe verujete da nešto možete, velika je verovatnoća da ćete nekada to i dobiti. Nikada nemojte dati drugima tu moć da kroje i prekrajaju vaš put i da određuju dokle možete.

2. Iskrenost. Porazgovarajte sa sobom i priznajte sebi ko ste. Šta zaista želite i šta bi vas zaista usrećilo.

3. Hrabrost. Hrabro je odabrati da pokažemo svetu ko smo.

4. Podrška je bitna. Okružite se ljudima koji vam daju energiju i koji veruju u vas. Okupite oko sebe ljude koji vas inspirišu da budete bolji.

5. Maštajte i sanjajte. Vratite se u detinjstvo i poverujte da je sve moguće. Dopustite sebi da zamislite da su snovi osvarivi. Bolje je živeti život sa stavom da je sve moguće. Setite se da sanjate. Čuvajte dete u sebi.

6. Radite na svojim snovima. Budite vredni. Svaki dan. Pre neki dan sam pročitala članak o fenomenu „Pokemon Go“ gde tvorac kaže da je za uspeh preko noći trebalo deset godina. Zanimljivo koliko malih koraka na kraju dovedu do cilja.  

7. Podignite svoje standarde visoko. Ovo je važno da bismo bili motivisani.Setite se kako je kada nešto želite, pa to i dobijete. Srećni ste, ipak, posle nekog vremena naviknete na to. I više nije toliko važno. Visoki standardi vas vode dalje. Odlična forma, uspeh u poslu, kvalitetni prijatelji, skladna porodica, prava ljubav, putovanja, avanture…Ovo su stvari za koje se treba potruditi. Ko želi prosek, verovatno će ga i dobiti.

8. Neće biti lako. Zastaćete, obmanjivaćete sami sebe, prestaćete da verujete, ćućete glasove da je sve to smešno, nemoguće, nekad ćete doživeti neuspeh, nekad ćete patiti…Kad dođe takav period, setite se: da je to lako svi bi to uradili.

 

Granice postoje samo u našem umu. Vi ih birate. Vi ste gospodar u svom svetu.